RODITELJI (NE)SVESNI KREATORI NAŠE REALNOSTI! Kako njihove poruke utiču na naš doživljaj stvarnosti?
Kao diplomirani psiholog, jedna od stvari koje sam najviše "upila" tokom studiranja, i ono što me je tokom studentskih godina pa i dan danas najviše bacalo u razmišljanje jeste upravo to kako ja doživljavam samu sebe, i ko je odgovoran za to?
Nesumnjivo je da svako od nas ima puno fenomenalnih osobina, ali i puno mana i nesigurnosti koje ne dele ni sa kim, i o kojima razmišljaju sami u svoja četiri zida.
Ono što bih volela da podelim sa svim roditeljima, i budućim roditeljima je sledeće:
PAZITE ŠTA GOVRITE SVOJOJ DECI I NA KOJI NAČIN TO RADITE.
Iako je nesumnjivo to da niko od roditelja nema lošu nameru kada kaže nešto svom detetu, ipak isto toliko je istinito da deca sve ali baš sve upijaju, i to utiče na njihov doživljaj sebe samih.
Kako to? Koje su to poruke koje su štetne po detetov doživljaj sebe samog, i šta se krije iza roditeljskih, često dobronamernih, reči?
"Nemoj ti da radiš to, ti si mali, ti to ne umeš" - Ovakvim izražavanjem i načinom komuniciranja sa detetom, stavljamo dete u podređenu situaciju, i govorimo mu da ono nije dovoljno doraslo zadatku koje je ono želelo u tom trenutku da obavi. Možda je želelo da pomogne u kuhinji, ili da pomogne u sklanjanju nekih stvari, bilo šta drugo, a vi ste mu ovakvom rečenicom stavili do znanja da je ono nesposobno i da ono ne može da doprinese zajednici. Ukoliko ovakve rečenice izgovarate prečesto, i stalno dajete detetu do znanja da ono nešto ne može i ne ume, dete će odrasti u lenjog, nezainteresovanog čoveka. Isto tako imaće problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem jer će večito imati utisak kao da nešto "ne ume", čak i kada odraste! Umesto toga, dozvolite mu da pokuša da Vam pomogne, i nađite vremena da mu objasnite kako se neke stvari rade, ili mu jednostavno dajte da odradi neki drugi, manje zahtevni zadatak, ali nikako ga ne isključujte iz nečega, ukoliko je već samo zainteresovano da pomogne.
"Jel moguće da svega što se uhvatiš moraš da pokvariš, polomiš, itd.." - Ovo je rečenica koju roditelji u besu izgovore kada dete nenamerno prospe nešto, šutne neku igračku, ispadne mu nešto iz ruke, i nešto tome slično. Roditelj u afektu izgovara ove reči, koje su veoma štetne na detetov doživljaj sebe. Ono će steći utisak kao da je stvarno nesposobno, ili još gore - malerozno, i da ga prati loša sreća, te da sve što oni dodirnu to biva uništeno. U budućnosti takva deca mogu da postanu veoma bezvoljna i apatična usled premalo stupanja u akciju, uvek će se dvoumiti da li nešto da urade - jer ukoliko nešto urade postoji mogućnost da će uništiti to ili da će nešto poći po zlu.
Umesto toga - naučite ih da kada nešto prosipaju da to sami vrate na mesto i počiste za sobom. Ovo je daleko bolji pristup - i učiniće ih odgovornim i zrelim pojedincima u budućnosti. Učiniće da budu ljudi koji odgovaraju za svoje postupke. Nema ničeg lepšeg od toga!
"Vidiš kako je Jovana dobra i ljubazna prema svojoj mami, vidiš kako ona ima sve petice u školi" - Upoređivanje svoje dece sa drugom decom je pogrešno na mnogo nivoa. Ukoliko često upoređujemo svoje dete sa tuđom decom, onda se dešava to da dete misli kako nikada neće biti voljeno zbog onoga što ono jeste, i da ukoliko želi da zasluži ljubav treba da bude uvek neko drugi ko on u suštini nije. Desiće se to da će odrasti ne znajući ko je i koje su mu želje, i šta ga čini srećnim. Večito će biti opterećeno da se dopadne svima, a rezultat toga biće to da će najmanje ljubavi imati prema samome sebi.
Ljubav prema sebi veoma je važan temeljac koju roditelji detetu treba da usade još od najmanjih nogu.
Znate li onu Afričku poslovicu: "Budi oprezan kada ti gola osoba ponudi majicu."
Isto je tako i sa ljubavlju. Kada ne volimo sebe - nikad ljubav nećemo moći da pružimo drugoj osobi, a ni da je primimo, bar ne na adekvatan način.
Sada ide jedna rečenica koja je jako pogrešna, a koja je posledica Balkanskog mentaliteta, i mislim da ćete se svi složiti da je to nešto što se generacijama prenosi kao poruka:
"Ćuti, nemoj da se raspravljaš. Pametniji popušta" -
Osim u retkim situacijama kada ova rečenica može zlata da vredi - pod zlatom uglavnom mislim na živce koje ćemo sačuvati ukoliko se ne upustimo u besmislenu raspravu sa nekim, ova rečenica uglavnom ima negativnu konotaciju i koštaće dete puno toga u budućnosti.
Ukoliko stalno bude ćutalo da ne bi došlo do konflikta, ono će izrasti u čoveka koji ne ume da se zauzme za svoj stav, i uvek će taj "gluplji", zbog koga je ono popuštalo, ostvarivati upravo njegove ciljeve.
Slažem se da je ponekad potrebno povući se i zaštititi sebe od negativnosti, ali treba znati granicu, i nekad je definitivno korisno - progovoriti!
Na kraju, želim da podelim jednu jako lepu misao kojom bih zaključila sve ovo prethodno navedeno, a to je:
"Kada stalno kritikujete dete ono ne prestaje da vas voli. Ono prestaje da voli sebe."
Hvala na pažnji i nadam se da Vam se dopao post. Budite slobodni da komentarišete i da napišete ispod u komentarima koje su to poruke negativno uticale na Vaš doživljaj sebe?
